Španija je u aprilu dostigla rekord dobijene električne energije iz obnovljivih izvora. Proizvedeno je ukupno 54%. U martu je rekord bio 51.8%, a očekuje se da će te cifre nastaviti da rastu, posebno kada je u pitanju električna energija dobijena od vetra i sunca.Španska elektrodistributivna mreža izveštava da je u aprilu 25% električne energije dobijeno iz hidrocentrala, 22% iz vetroelektrana, 3.6% iz fotonaponskih a 1.3% iz solarno-termalnih sistema. Ako se ovaj trend nastavi, u Španiji će se proizvoditi više nego ikad električne energije iz obnovljivih izvora.Tokom 2006. godine u Španiji se samo 19% električne energije dobijalo iz obnovljivih izvora, 2010. je procenat skočio na 35% i tokom 2011. i 2012. ostao nepromenjen. Država ima za cilj da do 2020. godine 40% električne energije dobija iz vetroelektrana, kao i da poveća iskorišćenje solarne energije. U planu je izgradnja fotonaponske elektrane kapaciteta 250MW u zapadnoj Španiji, koja će biti treća po veličini na svetu.

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Solarne zemunice (eng. earth shelter) su arhitektonski princip gradnje u kojem se zemlja koristi kao spoljašnja termalna masa za izradu zidova čime se smanjuju gubici toplote i održava stalna unutrašnja temperature vazduha.

Postoje dva tipa izrade ovakvih objekata

1. Potpuno ukopane solarne zemunice
2. Delimično ukopane solarne zemunice

Poznato je da zemlja ima odlične termoizolacione sposobnosti i veliku toplotnu inerciju, pa zbog toga u ovim objektima vladaju konstantne temperature od 12.2°C. Pri tome zemljište iznad objekta nije „izgubljeno“ i može biti iskorišćeno za zelene površine.

Moraju se zidati od armiranog betona jer on jedini može izdržati pritisak zemlje iznad i na samu kuću, i moguće delovanje podzemnih voda. Mnogi bi rekli da to nije ekološki, jer je osnovni sastojak betona cement, koji iziskuje previše energije za dobijanje, ali, sa druge strane, atrijumske kuće štede energiju time što su odlično toplotno i zvučno izolovane, potrebno je malo zamljišta za njihovu izgradnju, i dugotrajne su.Potpuno ukopane solarne zemunice, kao što im i sam naziv kaže, nalaze se pod zemljom, a delimično ukopane se od potpuno ukopanih razlikuju samo po položaju otvora za uvođenje sunčeve svetlosti i vazduha. U zemunicama se sve unutrašnje prostorije orijentišu ka suncu, pa imamo direktnu uštedu u električnom osvetljenju od oko 30 odsto. Objekti se ukopavaju do dubine 1,10 m, što je dovoljno da se spreče toplotni gubici kroz parapetni fasadni zid. Zaštita ostalih spoljašnjih zidova i tavanice se postiže izgradnjom zemljanog nasipa debljine 10–50 cm, a uvođenje sunčeve svetlosti je omogućeno preko južno orijentisanih prozora.Za najekonomičnije zagrevanje solarne zemunice, kao i svih pasivnih solarnih objekata, veoma je važan raspored sunčanih dana. Najidealniji slučaj u našem podneblju su periodi od po 2 sunčana i 3 oblačna dana, ako u grejnoj sezoni prosečno imamo 60 posto oblačnih dana. U periodu do 3 oblačna dana temperatura vazduha u zemunici (od 20°C) održava se na osnovu prethodnog sunčanog perioda, kao i na osnovu akumulisane toplote u pregradnim betonskim zidovima i termoizolovanim duplim betonskim podovima.

Još neke od bitnih prednosti zemunica su to što im nisu potrebni oluci za odvođenje vode sa krova; takođe im nisu potrebni gromobrani. Zaštićene su u slučaju zemljotresa i olujnih vetrova. Problem buke i vibracija ne postoji. Zemunica je jedina kuća u kojoj se ne oseća ni košava, ni severac, a ni promaja. Zemunice su potpuno zaštićene od svih atmosferskih uticaja, prvenstveno od dejstva mraza i ekstremnih temperatura koje postepeno razaraju fasadu i zidove klasičnih kuća. Vek trajanja jedne zemunice je oko 200 godina.Osnovne prednosti delimično ukopanih zemunica su veća solarna efikasnost, jer južni otvori omogućuju maksimalnu insolaciju zimi, a nadstrešnicama je sprečeno pregrevanje leti, kada je sunce visoko, i vizuelni komfor, tj mogućnost pogleda na okolinu, čime je znatno umanjena i nelagodnost koja postoji kod dužeg boravka u podzemnim prostorijama.

Ušteda energije u solarnoj zemunici iznosi i do 85%, njeni stanari su izuzetno zadovoljni, a sama izgradnja je jeftinija od izgradnje nadzemne kuće.

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Dok čekamo da se pristupačne višečvorne solarne ćelije koje prelaze oznaku od 40 odsto efikasnosti konverzije pojave na tržištu, moramo da se zadovoljimo sa standardnim komercijalnim silicijumskim ćelijama koje trenutno imaju maksimum na nivou od oko 19 odsto. Tim istraživača sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu (UNSW) u Australiji je pronašao način da poboljša kvalitet silicijuma niskog kvaliteta, što omogućava veću efikasnost solarnih ćelija koje se dobijaju iz jeftinog silicijuma niskog kvaliteta. Poznata je činjenica već decenijama da atomi vodonika mogu biti uvedeni kako bi pomogli korekciji defekta koji smanjuju efikasnost i smanjenju zagađivača pronađenih u silicijumu niskog kvaliteta. Međutim, istraživači su imali ograničen uspeh u kontorli vodonika kako bi maksimizirali njegove prednosti. Rešenje koje je pronašao tim sa UNSW-a se odnosi na kontrolu stanja naelektrisanja atoma vodonika.

Atomi vodonika mogu postojati u pozitivnom, negativnom ili neutralnom naelektirsanju, što određuje koliko se oni dobro mogu kretati unutar silikona i njihovu reaktivnost, koja je važna za ispravke nedostataka. Istraživači kažu da će kontrolisanjem naelektrisanja biti moguće postići veća efikasnost uz korišćenje jeftinog silicijuma niskog kvaliteta.

„Videli smo 10.000 puta poboljšanje mobilnosti vodonika i možemo kontrolisati vodonik tako da se on hemijski vezuje za stvari kao što su oštećenja i zagađivači, što ih čini neaktivne“, kaže profesor Stjuart Venam sa Fakulteta za fotonaponske inženjering i obnovljive energije Univerziteta u Novom Južnom Velsu. „Ovaj proces će omogućiti da silicijum nižeg kvaliteta nadmaši solarne ćelije napravljene od materijala boljeg kvaliteta.“

Profesor Venam očekuje da će se postići efikasnost između 21 i 23 odsto korišćenjem ove nove tehnike, koja je patentirana od strane tima sa UNSW-a početkom ove godine. Istraživači su privukli pažnju industrijskih partnera koji su zainteresovani za komercijalizaciju tehnologije, i oni rade sa kompanijama za proizvodnju opreme kako bi uveli ovu tehniku u proizvodne procese solarnih ćelija.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Priredila: Dragana Žarkov II - 4